“Meni pozorište znači osnovni prostor radosti, brige, slobode, skučenosti, zdravlja, stresova i bolesti, ljubavi, sujete, ambicija, malodušnosti, širokogrudosti, topline, zajedništva i usamljenosti. Nešto, dakle, kao život u malom. Ono perzistira i iznova biva građeno od sadržaja svih koji u njemu rade. Zato je ono svašta, a ne samo nešto, zato ono nije samo lepo, ali je i najlepše.”